СРПСКО ЛЕКАРСКО ДРУШТВО


		...учитавање текућег датума и времена..

Питања, одговори и сугестије

Упишите се у mailing листу

Скупови

10. МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕС ПРЕВЕНТИВНЕ МЕДИЦИНЕ

18 – 22. јуна 2008.,Хотел „Бреза“, Врњачка Бања, -рок за слање сажетака до 15. априла-

XXX конференција опште медицине Србије

Београд, Дом синдиката 25. до 28. септембар 2009.

Конгреси из окружења

Посетилац
(од 04. јануара 2008.):
172090

Преузмите Adobe Reader кликом на горњу иконицу

ТЕКСТ КОДЕКСА ЕТИКЕ ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА СРЈ

Здравствени радник, без обзира на врсту свога рада и положаја у здравственој служби, свечано изјављује да ће своје умне и физичке способности и своју стручну и друштвену делатност посветити највећој вредности друштва – човеку. Поштујући традицију своје професије, усвојене неговане и развијане од Хипократа до данас, здравствени радник се обавезује да своје познавање вештина лечења и неговања болесника примени ad maximum.

Унапређивање и чување здравља, лечење оболелих и продужење људског века је основни задатак сваког здравственог радника. У том циљу он се бори против свих фактора који утичу на здравље људи, указује на узроке оболевања, стара се о уклањању узрока и њихових последица и указује на одговорност друштва у унапређивању здравља. Здравствени радник активно учествује у здравственом васпитању подижући здравствену свест и културу народа, иступа против заосталости и остатка предрасуда и сузбија све облике надрилекарства.

Здравствени радник увек пружа свима подједнако стручну помоћ без обзира на расу, пол, народност, верска убеђења, политичка уверења, друштвени и економски положај и свој лични однос према човеку или његовој породици.

У складу са својом стручном спремом здравствени радник је морално обавезан да пружи увек хитну помоћ. Здравствени радник код епидемија, стихијских и других масовних катастрофа првенствено бригу посвећује оболелима, повређенима, рањеним, деци, трудницама и немоћним лицима.

Поступајући по правилима науке и струке лекар је дужан да примени савремену медицинску доктрину. Од свих здравствених радника најодговорнији пред својом савешћу, болесником и друштвом.

Здравствени радник врши свој рад савесно и пожртвовано и хумано и по свом најбољем знању. Он никада неће своје знање и способност употребити противно принципима хуманизма и своје савести и личним примером доказује своју даност тим принципима.

Поштујући личност сваког човека здравствени радник неће ни речју ни делом повредити његово људско достојанство.

Истицање свог рада и своје личности није у складу са позивом здравственог радника. Здравствени радник неће пред нестручном јавношћу oбјављивати резултате недовољно проверених метода истраживања и средстава лечења.

Стално праћење научних достигнућа и стручно усавршавање је обавеза сваког здравственог радника. Стечена стручна знања здравствени радник је дужан да стално преноси на своје сараднике у установи и на остале здравствене раднике активним учешћем у стручним организацијама.

Сарадња здравствених радника заснива се на искрености, отворености и на преношењу искустава све у интересу човека и за његову добробит. Са пуно пажње и обазривости овлашћени здравствени радник треба болесника и његову најближу околину да упозна са стањем оболелог. У случају тешке или неизлечиве болести саопштиће се дијагноза са одговарајућим тактом и пажњом породици болесника, а болеснику само у случају преке потребе, водећи при томе рачуна о дејству које такво обраћање може да има на физичко и психичко стање болесника или његове породице. Ову деликатну дужност обавиће лекар који је за то овлашћен.

Све што здравствени радник при обављању свог позива сазна о болести и о интимности личног и породичног карактера, чува као професионалну тајну. Од ове обавезе може да одступи само ако је то неопходно за болесника, породицу или друштво. У овим границама здравствени радник остаје морално и лично одговоран за саопштене податке.

Здравствени радник осуђује еутаназију и сматра је лажним хуманизмом.

Насупрот томе, он у границама медицинске науке и могућности настоји да олакша болеснику његове физичке и психичке патње и бори се за његов живот и здравље. Најтежа повреда ових начела етике је присилни експеримент на човеку. Испитивање као проверавање научних метода на човека дозвољено је само ако је то медицински и биолошки оправдано, при чему је испитаник свестан значаја експеримента и могућих последица, ако су предузете све мере предострожности и заштите, и са његовим добровољним пристанком.

Полазећи од принципа поштовања људског живота од самог зачетка, од хуманизма и медицинске науке, здравствени радник сматра побачај биолошко - медицински и социјално штетним. Он свесно тежи да право на материнство буде изнад права на побачај. Његов позив здравственог радника налаже му да се код сваког појединачног случаја определи за ону врсту стручне помоћи која ће олакшати положај жене и породице.

За свој труд здравствени радник прима адекватну награду која му омогућава живот без егзистенцијалних проблема и потпуно посвећивање професији.

Прихватајући ова начела етике здравствени радници Југославије се обавезују да ће у свом стручном раду усавршавати и развијати етичку свест и да ће поштовати и доследно спроводити начела етике хуманог позива у интересу здравља човека.

Стручне организације здравствених радника и здравствене установе имају право и дужност да обезбеде остваривање начела етике овог Кодекса.

Септембар 2008., број 123

Едукација

Новости